https://sputnikportal.rs/20250616/izlozba-dela-lazara-vozarevica-u-salonu-muzeja-grada-beograda-1186866367.html
Изложба дела Лазара Возаревића у Салону Музеја града Београда
Изложба дела Лазара Возаревића у Салону Музеја града Београда
Sputnik Србија
Изложба "Лазар Возаревић 100 година од рођења", на којој је представљено 50 радова овог истакнутог српског и југословенског уметника 20. века, отворена је у... 16.06.2025, Sputnik Србија
2025-06-16T15:39+0200
2025-06-16T15:39+0200
2025-06-16T15:39+0200
култура
култура
култура – вести
сликарство
изложба
музеј града београда
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e9/06/10/1186864734_0:257:2731:1793_1920x0_80_0_0_207779cd4f40a2e78a1601a38e10f914.jpg
Изложба је резултат сарадње Галерије „Лазар Возаревић“ из Сремске Митровице и Музеја града Београда. Кустоски тим изложбе чинили су Марија Вуруна и Марија Вукајловић из Галерије "Лазар Возаревић" и Марија Стошић и Предраг Ђидић из Музеја града Београда.Лазар Возаревић (1925 – 1968) поред сликарства бавио се израдом цртежа, мозаика, илустрација, педагошким радом на Ликовној академији у Београду и био је истакнути актер културног и јавног живота престонице у годинама након Другог светског рата.Био је члан групе „Једанаесторица“ и „Децембарске групе“, с којима је, у почетним фазама свог стваралаштва, заједно излагао.Уводио је тада нове погледе на доживљај уметничке слике, али и на сам чин сликања, којем је уметничког сазревања придавао све већи значај експериментишући бојама, лаковима, прскањем, гребањем платна.Методом коришћења такозваних „пулија“, металних тапетарских нитни различитих величина, које је постављао у правилном линеарном или кружном распореду, улазећи у поље геометријске апстракције, те изласком слике у простор и заузимањем треће димензије, Возаревић је остварио врхунска дела у српској уметности током друге половине 20 века.Лазар Возаревић, особена личност српског модернизма, по изразитом таленту „набијеном до експлозивности“, смелом освајању сликарског простора у духу нових схватања и манифестацији снажне воље у изградњи личног стила, храбро се наметнуо домаћој средини новом концепцијом слике, прожетом неприкосновеним ауторитетом Пикасовог стваралаштва.Према биографима, навику да неуморно ствара стиче још у студентским данима, увек покушавајући да за корак испред других „надокнади време“, али и да визионарски створи нове синтезе.Током једног дисонантног, политичким ставовима у уметности обремењеног доба, супротставља се наметнутој доктрини социјалистичког реализма, којој није био наклоњен у времену које се једним делом поклапало с његовим уметничким формирањем на Академији ликовних уметности у Београду (1943–1948).Као припадник прве послератне генерације, преузео је једну од кључних улога у осавремењивању ликовног језика у уметничком деловању засниваном на идеји да за модерно дело није довољно само срушити мимезис, већ уместо њега треба понудити и нови свет форми.Сликарство Лазара Возаревића, како је то раније истакао Лазар Трифуновић, "било је у самом језгру наше авангарде, у матици модерног експеримента, способно да стару вредност препороди, оживи и уведе у савремени сензибилитет".Његова прва самостална изложба, одржана јуна 1952. године у Галерији УЛУС-а, према мишљењу Миодрага Б. Протића је била, након Лубардине изложбе 1951. године, "најодважнији покушај да се властити израз нађе мимо принципа који су код нас били већ признати".Стално истраживање актуелних токова савремених уметничких израза обележило је целокупни опус Лазара Возаревића, од самих почетака његовог уметничког стваралаштва до наглог прекида због преране смрти.Управо та савремена уметничка трагања, у једној сведеној мери, могу да се сагледају у његовим радовима који се чувају у колекцијама Галерије "Лазар Возаревић" и Музеја града Београда.Изложба ће трајати до 20. јула.
Sputnik Србија
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2025
Sputnik Србија
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
култура, култура – вести, сликарство, изложба, музеј града београда
култура, култура – вести, сликарство, изложба, музеј града београда
Изложба дела Лазара Возаревића у Салону Музеја града Београда
Изложба "Лазар Возаревић 100 година од рођења", на којој је представљено 50 радова овог истакнутог српског и југословенског уметника 20. века, отворена је у Салону Музеја града Београда.
Изложба је резултат сарадње Галерије „Лазар Возаревић“ из Сремске Митровице и Музеја града Београда. Кустоски тим изложбе чинили су Марија Вуруна и Марија Вукајловић из Галерије "Лазар Возаревић" и Марија Стошић и Предраг Ђидић из Музеја града Београда.
Лазар Возаревић (1925 – 1968) поред сликарства бавио се израдом цртежа, мозаика, илустрација, педагошким радом на Ликовној академији у Београду и био је истакнути актер културног и јавног живота престонице у годинама након Другог светског рата.
Био је члан групе „Једанаесторица“ и „Децембарске групе“, с којима је, у почетним фазама свог стваралаштва, заједно излагао.
Уводио је тада нове погледе на доживљај уметничке слике, али и на сам чин сликања, којем је уметничког сазревања придавао све већи значај експериментишући бојама, лаковима, прскањем, гребањем платна.
Методом коришћења такозваних „пулија“, металних тапетарских нитни различитих величина, које је постављао у правилном линеарном или кружном распореду, улазећи у поље геометријске апстракције, те изласком слике у простор и заузимањем треће димензије, Возаревић је остварио врхунска дела у српској уметности током друге половине 20 века.
Лазар Возаревић, особена личност српског модернизма, по изразитом таленту „набијеном до експлозивности“, смелом освајању сликарског простора у духу нових схватања и манифестацији снажне воље у изградњи личног стила, храбро се наметнуо домаћој средини новом концепцијом слике, прожетом неприкосновеним ауторитетом Пикасовог стваралаштва.
Према биографима, навику да неуморно ствара стиче још у студентским данима, увек покушавајући да за корак испред других „надокнади време“, али и да визионарски створи нове синтезе.
Током једног дисонантног, политичким ставовима у уметности обремењеног доба, супротставља се наметнутој доктрини социјалистичког реализма, којој није био наклоњен у времену које се једним делом поклапало с његовим уметничким формирањем на Академији ликовних уметности у Београду (1943–1948).
Као припадник прве послератне генерације, преузео је једну од кључних улога у осавремењивању ликовног језика у уметничком деловању засниваном на идеји да за модерно дело није довољно само срушити мимезис, већ уместо њега треба понудити и нови свет форми.
Сликарство Лазара Возаревића, како је то раније истакао Лазар Трифуновић, "било је у самом језгру наше авангарде, у матици модерног експеримента, способно да стару вредност препороди, оживи и уведе у савремени сензибилитет".
Његова прва самостална изложба, одржана јуна 1952. године у Галерији УЛУС-а, према мишљењу Миодрага Б. Протића је била, након Лубардине изложбе 1951. године, "најодважнији покушај да се властити израз нађе мимо принципа који су код нас били већ признати".
Стално истраживање актуелних токова савремених уметничких израза обележило је целокупни опус Лазара Возаревића, од самих почетака његовог уметничког стваралаштва до наглог прекида због преране смрти.
Управо та савремена уметничка трагања, у једној сведеној мери, могу да се сагледају у његовим радовима који се чувају у колекцијама Галерије "Лазар Возаревић" и Музеја града Београда.
Изложба ће трајати до 20. јула.
